U Fokusu
Ambasador Damjan Bergant
Sa velikim zadovoljstvom pozdravljamo ambasadora Damjana Berganta, uvaženog predstavnika Slovenije u Srbiji, u našem današnjem razgovoru. Ambasador Bergant je ključna figura u jačanju kulturnih i diplomatskih veza između naših dveju nacija. Njegovo duboko uvažavanje bogatog mozaika je srpske kulture, u kombinaciji sa posvećenošću promociji slovenačkog nasleđa, značajno je doprinelo međusobnom razumevanju i prijateljstvu između naših zemalja.
U ovom intervjuu, probaćemo da zaronimo u nijanse kulturne razmene, lepotu naših zajedničkih prirodnih pejzaža i lične priče koje su oblikovale njegovo putovanje. Kroz ovu priču, nadamo se da ćemo steći dublje uvažavanje kulturnih veza koje povezuju Sloveniju i Srbiju, kao i jedinstvenu perspektivu ambasadora o tim trajnim vezama.
Koje aspekte srpske kulture ste najviše zavoleli tokom svog boravka ovde?
Neophodno je reći da je kultura izraz nacije i nacionalne svesti. Veoma je važno da nacija ili država zna kako da sačuva svoju kulturu. U tom kontekstu, Srbi uspešno čuvaju svoju kulturu, bilo da je reč o umetnosti ili običajima. Čak i Srbi koji žive van matične zemlje neguju tradiciju i kulturno nasleđe. Srpska kultura je na visokom nivou, bilo da se radi o umetnosti – poeziji, književnosti, vajarstvu, muzici i slično – ili o gastronomiji, narodnim igrama, muzici, običajima i tradiciji.
Slovenci su takođe tradicionalan narod koji nastoji da sačuva svoju kulturu i tradiciju, slično kao i Srbi. To proizlazi iz naše prošlosti. Treba istaći da smo mi, Slovenci, bez obzira na istorijske periode i vlasti pod kojima smo živeli, uspeli da očuvamo svoju tradiciju i kulturu. Pošto živimo u svojoj zemlji, očuvanje tradicije i kulture postaje sve važnije. Kada bih izdvojio Sloveniju i njenu kulturu, definitivno mogu reći da je slovenački narod izuzetno muzikalan. Mnogi se posvećuju ovoj vrsti umetnosti, a Slovenija je kroz svoju istoriju iznedrila veliki broj svetski poznatih muzičara, kako u oblasti klasične, tako i narodne i zabavne muzike.
Srbija je izuzetno prirodno lepa zemlja, pa poseta različitim njenim krajevima može predstavljati značajno iskustvo za strance. Ono što je posebno fascinantno u Srbiji jeste činjenica da su pojedini delovi prirode još uvek netaknuti i očuvani u svom izvornom obliku. Međutim, zabrinjava to što se delovi prirode, koje Srbi postepeno otkrivaju, transformišu na način koji nije u skladu sa principima održivog razvoja, pod uticajem kapitalističkog načina poslovanja. Ovo se posebno odnosi na turističke destinacije poput Zlatibora i Kopaonika. U tom smislu, neophodno je da država preduzme mere kako bi očuvala prirodna bogatstva.
Naravno da postoje. Posebno se južni deo Srbije, sa svojim brdskim predelima, može uporediti sa pojedinim delovima Slovenije. Na primer, kada odete na Staru planinu, imate osećaj kao da ste na slovenačkoj Velikoj planini. Ova planina u Srbiji mora ostati očuvana u svom prirodnom obliku. Nadam se da neće doživeti sudbinu Zlatibora.
Srbi su prijateljski narod, a Slovenija im je bliska. Nema Srbina koji ne poznaje Sloveniju, posebno onih koji vode poreklo iz nekadašnje zajedničke zemlje. Čak i mlađe generacije poznaju Sloveniju, iako većina njih nikada nije bila tamo. Ono što me uvek fascinira u Srbiji jeste to što se ljubaznost i predusretljivost ljudi osećaju na svakom koraku. Gde god da dođete – bilo u neko selo ili gradić – čim vas neko pita odakle ste, odmah vas prihvata kao prijatelja. A ako ste nečiji prijatelj, on je spreman da za vas učini sve, bez oklevanja. Takvo gostoprimstvo nisam doživeo ni u jednoj drugoj zemlji u kojoj sam služio.
Moram da priznam da mi se za četiri godine nijednom nije desilo da pojedem nešto što ne volim. Svaki restoran u kojem sam imao priliku da probam hranu bio je odličan. Naravno, postoje razlike, ali one zavise od ličnih ukusa. Srbi su vrhunski majstori roštilja – imate kvalitetno meso i povrće, a spojem ove dve vrline dobijaju se izvanredna jela. Još jedno sjajno jelo je meso ispod sača, a posebno bih izdvojio i fantastične riblje čorbe u restoranima pored Dunava.
Kultura je ono što spaja ljude i nacije. Praktično ne prođe dan bez slovenačkih umetnika u Srbiji, ili obrnuto. Kulturnjaci se poznaju i ambasadi zapravo ne treba mnogo dodatnog posla. Ako dobijemo zahtev da podržimo neki događaj, najčešće smo ga podržali. Tako da ne treba strahovati od saradnje Srbije i Slovenije na kulturnom planu u budućnosti.
Tokom mog mandata organizovali smo veliki broj kulturnih događaja – preko 50 godišnje, što znači više od 200 za četiri godine. Svaki od njih bio je poseban na svoj način, ali su mi posebno dragi veliki projekti, poput saradnje pozorišta i koncerata poznatih popularnih muzičara iz Slovenije.
Lokalna zajednica je od izuzetnog značaja za svaku državu, jer upravo iz nje potiče svaka saradnja. Za Srbiju i Sloveniju posebno su važne one lokalne zajednice u kojima žive Srbi slovenačkog porekla ili one u kojima deluju slovenačka udruženja. U svim mesnim zajednicama gde ova udruženja postoje, uspeli smo da uspostavimo odličnu saradnju sa lokalnim vlastima.
Kulturna diplomatija je važna prvenstveno zato što, poput sporta, može doprineti ublažavanju i unapređenju saradnje. Kada dođe do kulturne razmene putem kulturne diplomatije, to može postati temelj za razvoj saradnje i na drugim poljima, posebno kada govorimo o lokalnim zajednicama. Može poslužiti i kao osnova za ekonomsko ili političko povezivanje, poput bratimljenja određenih gradova.
Pre svega, imao sam priliku da upoznam i vidim koliko društvo može biti opušteno. Toga u Sloveniji nema u tolikoj meri, a posebno ne na Zapadu. Naravno, na opuštenost društva utiču i spoljašnji faktori. Trenutno smo u situaciji u kojoj se u Srbiji odvijaju blokade i protesti, što svakako ima uticaj na atmosferu u društvu. Ipak, verujem da će se, čim se situacija smiri, društvo ponovo opustiti i vratiti u svoje normalno stanje.
Kada jednom preuzmete funkciju ambasadora, to postaje posao bez ograničenja. Nemoguće je u četiri popodne završiti radni dan, reći da više niste ambasador i posvetiti se slobodnom vremenu. To je možda jedna od loših strana ove funkcije, zbog koje privatni život i porodica mogu donekle trpeti. Ipak, tome se može prilagoditi. S obzirom na to da su moja deca već odrasla i ne zavise toliko od mene, život u ovoj ulozi je sasvim u redu. Supruga je, pak, već navikla na ovakav način života iz prethodnih mandata i dobro razume šta znači biti ambasador. Što se hobija tiče, oni nisu problem – posebno kada su u pitanju aktivnosti poput trčanja, skijanja i planinarenja, koje se savršeno uklapaju u ovu profesiju.
Kako privodimo kraju ovaj razgovor sa ambasadorom Damjanom Bergantom, podsećamo se dubokog uticaja koji kulturno razumevanje i lične veze imaju na jačanje odnosa između nacija. Iskustva i refleksije ambasadora Berganta pružili su nam jedinstven uvid u vibrantan odnos između Slovenije i Srbije, ističući zajedničke vrednosti i međusobno poštovanje koje su osnova naših interakcija.
Izražavamo iskrenu zahvalnost ambasadoru Bergantu što je podelio svoje vreme i uvide sa nama danas. Njegova posvećenost jačanju kulturne razmene i strast za izgradnjom mostova između naših zajednica su zaista inspirativni. Radujemo se što ćemo biti svedoci daljeg rasta i saradnje između Slovenije i Srbije, vođeni duhom prijateljstva i saradnje.
Hvala vam, ambasadore Bergant, na vašem neprocenjivom doprinosu na jačanju veza između nas.
Da
Ne
Planiram
