Sveža, mlada bela vina
Najmasovnija kategorija vina
Autor: Predrag Gavrilović
Kvantitativno gledano, ovo je verovatno najmasovnija kategorija vina u svetu i najčešće prvi izbor sa kojim se ljubitelji vina susreću. Takva vina su sveža, suva, prijatna, uglavnom veoma aromatična, vodena, što ih čini lako razumljivim, pitkim i široko dostupnim.
Popularnost određenog stila vina ili sorte grožđa uglavnom diktiraju trendovi – a mi trenutno živimo u eri ovakvih vina.
Elegancija, kao najskuplja i najcenjenija reč u svetu vinarstva, zamenjena je pre nekoliko godina – svežinom! Koncept karakterističnih vina koja odražavaju specifičnosti određenog podneblja i koja vas inspirišu da razmišljate o njima danima, zamenjen je neutralnošću i lakoćom.
Trend su brzo prihvatili ocenjivači, vodeći svetski vinski mediji i časopisi poput Decantera, pod čijim se uticajem značajno razvija i naša (tranziciona) vinska industrija.
Ovaj trend dolazi u nezgodnom trenutku – tržište traži svežinu i "lakoću", dok s druge strane počinjemo da osećamo posledice najavljene još pre više od 20 godina: klimatske promene. Klasična berba se s nestrpljenjem iščekuje, a opisi vinogradarskih godina u poslednjoj deceniji kreću se od katastrofe do prirodnih nepogoda.
To dodatno otežava uzgoj grožđa za ovu vrstu vina čak i u tradicionalnim regijama poznatim po njima.
Ako se vratimo nekoliko decenija unazad – 60-ih i 70-ih godina 20. veka – kada je fenomen vina počeo polako da osvaja svet, ovakav stil vina nije bio naročito cenjen. Uticaj drvenih buradi, naročito barik buradi, doneo je revoluciju i modu aroma vanile, prženih lešnika, putera, toplog hleba i drugih nota koje nastaju starenjem vina u drvetu.
Vinarije koje nisu sledile ovaj trend "teškog hrasta" bile su uglavnom na marginama popularnosti. Ovaj trend bio je široko prihvaćen u novom vinskom svetu, posebno u Kaliforniji, i trajao je do kraja 1980-ih.
Krajem 1980-ih vinari su počeli da smanjuju uticaj drveta, prvo u Francuskoj, a zatim i širom sveta. Najviše se to odnosilo na Chardonnay, ali i na Sauvignon Blanc i Viognier.
Ovo je period kada lagana bela vina iz severne Italije doživljavaju meteorski uspon, pre svega u SAD-u. Tu se otvara prostor za slična vina: Pinot Grigio, Pinot Bianco, Friulano, dok se u Francuskoj – najpre u Chablisu – uticaj drveta smanjuje, i najpoznatiji svetski Chardonnay postaje mnogo svežije vino.
Sveža i lagana
Punija, sa uticajem drveta
Još istražujem / Nemam preferencu
Nova znanja donela su brojne promene i u vinogradarstvu. Određeni regioni mogu jeftino da proizvode grožđe za ovakva vina, uz veoma visoke prinose, bez koncentracije, korišćenjem savremenih sredstava za zaštitu od bolesti i velikom mehanizacijom.
Glavne sorte za ovu vrstu vina su:Sauvignon Blanc, Pinot Grigio, Pinot Bianco, Garganega, Albariño, Grüner Veltliner, Chenin Blanc, Aligoté, Muscadet.
Devedesete godine donose i bolju opremu koja omogućava veoma preciznu proizvodnju ovog stila vina – bukvalno kompjuterski. Koriste se selekcionisani kvasci, fermentacija na niskim temperaturama da bi se očuvale svežina i voćne arome, bez dugog odležavanja, uz veliku zaštitu od kiseonika u svim fazama proizvodnje.
Zatvarači koji dodatno čuvaju svežinu kao što su screw-cap, silikonski i stakleni čepovi dodatno doprinose kvalitetu.
Takva vina su:
veoma sveža,
lakog tela,
izraženih aroma (u zavisnosti od sorte),
često neutralna,
s nižim alkoholom (11–13%),
pitka i laka za konzumaciju,
bez dugog završetka ili gastronomskog karaktera.
Idealna su kao aperitiv ili za letnje uživanje, bez mnogo razmišljanja.
Pre dvadeset godina, sveža, suva i lagana vina nisu bila naročito popularna na srpskom tržištu. Nekoliko vina iz Štajerske Slovenije, Austrije, Francuske i Španije, osim kratkotrajnih bljeskova, nije ostavilo značajniji trag među potrošačima.
Pojavom novih generacija i formata kao što su wine barovi i kompletna ponuda vina na čašu u restoranima i kafićima, lakša vina od sorti poput Sauvignon Blanc, Grüner Veltliner, Verdejo, Albarino, Muscadet, Garganega i Cortese sve više dobijaju na značaju, zajedno sa domaćim Tramincom i Tamjanikom.
Takođe, ponuda ovakvih laganih vina u vodećim maloprodajnim lancima značajno je porasla, posebno u nižem cenovnom segmentu u odnosu na HoReCa sektor. Ova vina uglavnom dolaze iz velikih vinskih zemalja, jer domaća vinska industrija još uvek nema dovoljan broj zasađenih vinograda da bi imala veći tržišni udeo u ovom stilu vina.
