Generacija Z ulazi na velika vrata!
Autor: Mila Kristić
Za Generaciju Z važi pravilo da „spajaju nespojivo“. Ova generacija je kroz svoje odrastanje videla sve-od bombardovanja 1999, preko telefoniranja i okupljanja kod Terazijske česme radi razmenjivanja sličica fudbalskog prvenstva, razvoja društvenih mreža i prvih influensera. To su generacije koje su roditelji dozivali sa terase da dođu na ručak, ali su im takođe slali poruke preko WhatsAppa da saznaju kada će se vratiti iz izlaska.
Nije neobično da ih smatraju najneodlučnijim genracijama. Danas su to mladi ljudi koji po prvi put stupaju na veliku scenu tržišta rada, ekonomije, preduzetništva, i verujte mi - oni tačno znaju šta žele.
Ove generacije su uglavnom odrastale uz roditelje koji pripadaju Generaciji X (1965-1980), koja je svakako nežnija i emotivnija od njihovih prethodnika - čuvenih Bejbi Bumer generacija (1946-1964). Generacija X je proživela inflacije, ratove i promene trendova koje su u njima razvijale slobodu i bunt. Tako su naučili da je kroz život normalno menjati poslove, karijeru i raditi ono što volite, čak i ako to nije finansijski stabilno kao neki tradicionalniji putevi. Ova generacija svoje naslednike uči slobodi, kritičkom razmišljanju, i ohrabruje ih da prate svoje snove i budu upravo ono što jesu.
Kada na slobodu mišljenja i ohrabrujuće stavove roditelja, dodamo još i danas sve popularnije trendove pregorevanja na poslu, slobodnih radnih dana, rada od kuće, slobode govora, mobing i slične teme, zamislite koliko je Generacija Z ohrabrena da svoj karijerni put kreira baš po svojoj meri. To nisu generacije koje će trpeti nasilje na poslu samo da bi zadržale poziciju, niti one koje će karijeru ograničiti na jednu korporaciju do kraja života. To su generacije koje slobodno otvaraju svoje firme, maštaju o poslu bez nadređenih, i žele fleksibilno radno vreme koje im omogućava da u sredu u 3 popodne sede u omiljenom kafiću, ali i da svoj posao „pokupe sa sobom“ na bilo koji kontinent gde žele da provedu narednih par meseci. Prema skorašnjim istraživanjima, to su jedine generacije koje prioritet u poslu daju upravo toj fleksibilnosti i slobodi, nasuprot tradicionalnim benefitima radnog mesta. Ovu generaciju ćete videti kako ponosno menja poslove i odlazi uzdignute glave sa svakog radnog mesta koje nije ispunilo njihova očekivanja. Da li je to odlika njihove hrabrosti i ponosa, ili možda slabija tolerancija na frustraciju koja takođe odlikuje ovu generaciju? Oni vam to nikada neće otkriti.
Njihova očekivanja od poslodavaca su velika i ne svode se samo na slobodu u pogledu radnog vremena i mesta sa kog rade. Oni od svojih nadređenih očekuju razumevanje, poštovanje njihove privatnosti i individualnosti kao i pravo na mišljenje. Žele da se osećaju vrednim, da svoj doprinos jasno vide kroz rezultate, kao i da njihov učinak bude jasno nagrađen.
Za neke možda razmaženi i lenji, ali te generacije ne rade samo da bi ispunili očekivanja od drugih, oni rade za sebe.
Generacija Z ne brine o sindromu pregorevanja na poslu, oni su već preduzeli sve mere da do njega ne dođe. Generacija Z ne razmišlja o mobingu, oni su već dva koraka ispred svih zaposlenih, spremni da na sve mreže objave kada ih neko uznemirava. Generacija Z ulazi na velika vrata tržišta rada, i ako vi niste spremni da se prilagodite njima, oni se, verujte mi, neće prilagođavati vama.
Teže balansu između posla i privatnog života
Očekuju fleksibilnost i slobodu u radu
Pokreću sopstvene biznise i rade „na daljinu“
