Duša Omana III deo
Autor: Ana Ćosović
Priča o Omanu kao biseru Srednjeg Istoka mogla bi trajati u 3 toma. Mirisi, ukusi, ljudi, priroda, gostoprimstvo nigde doživljeni kao tamo. Takodje i Omanska radoznalost prema strancima koja nije nametljiva, ni neprijatna. Na prvi momenat deluju iznenadjeno i uzdržano, a onda ljubopitljivo i beskrajno srdačno.
Boraveći već više dana s njima i uživajući u skrivenim kutcima koje su mi nesebično pokazivali, pisala sam Vam o njima, mislila sam da ne postoji ništa više što me može toliko dirnuti.
U par dana slobodnih za obilazak plaža, dobih poziv od domaćina da posetimo jednu od najlepših. Ne znajući mnogo o njihovim navikama, obzirom da su ortodoksni, porodični, sa više žena koje su pokrivene, više sam bila radoznala, nego željna opuštanja u plažnoj varijanti. Vozili smo se dugo, od plaže do plaže koje su kilometarske, ispresecane planinskim barijerama, tunelima. Sitan pesak, tirkizno more i zapitah se zašto na neku od njih konačno ne stanemo, jer je u par kilometara bilo svega po npr desetak ljudi? Objasnili su mi da oni, lokalni, puštaju prvo došle na plažu da uživaju ne želeći da im remete mir! To znači otprilike ovako. Nadješ plažu. Na njoj su dve porodice u razmaku od po 1km, sa svim rekvizitima : suncobrani, ležaljke, roštilji, ručni frižideri, nargile…I tu ima mesta za još 300 ljudi bar, ali Omanci imaju poštovanje za mir onih koji već uživaju, poštuju intimnost, porodice tih nekih stranaca i nastavljaju dalje za potragom svog parčeta raja, ne remeteći ostale. Nestvarno. Činilo mi se da i ako ortodoksni, imaju poštovanja prema svakom kamenu, ženi, detetu, čoveku, životinji. Neobično za nas koji dolazimo sa drugačijim kulturološkim navikama, ali i nama takvima beskrajno prija i poštovanje i mir koji iz njega proizilazi.
Posle nekih 2h vožnje dolazimo do beskrajno dugačke peščane plaže sa nestvarnim morem ispred nas. Sami smo. Nas petoro, naša stolica, naš suncobran, naše more, nebo, talas. Tišina. Samo se mi čujemo. Pred tim prizorom medjusobno spuštamo glas, skoro šapućemo. Kao da remetimo taj nestvarni prirodni sklad i tišinu. Kako prilazimo plaži, milioni kraba se povlače ispred nas, kao sinhronizovani talas koji beži pod batom naših stopala. Na prvi momenat bude zastrašujuće! Kao najezda vojske rakova, ali kad se sinhornizuješ sa prostorom na koji si kročio, shvatiš. Mi smo njima došli u goste, pa se i oni povuku za par sati našeg uživanja. Neverovatno!
Dolazi momenat pakovanja i povratka kući. Još uvek se nose nestvarne slike u glavi i sa beskrajnom zahvalnošću domaćinu, pozivu, utiscima pomislih to je to.
Poziv. Ovaj put kućni broj. Mama domaćina poziva na ručak sa poštovanjem i zahvalnošću za posetu njihovoj zemlji. Omanci inače ne pozivaju strance u svoje domove. Pogotovo žene. No eto. Par skrupula i pravila koje smo dobili prvi dan posete u ovoj čarobnoj zemlji su bile drugačije u realnosti. I njima nove. Beskrajno zahvalna na tolikom poštovanju i poverenju.
Domaćin živi sa svojom velikom porodicom u velelepnom zdanju na koje me priprema u pozivu. Isto tako poznavajući kulturu obedovanja za stolom, koja njima nije tipična ( kako god živeli i gde god živeli Omanci jedu na podu ), pitao me je najljubaznije da li želim da postave sto kako bi mi bilo udobnije ili želim jesti onako kako oni jedu. Naravno da sam se opredelila jesti onako kako to domaćin radi u svojoj kući gde sam gost. Bila mi je čast.
Ulazim u dom koji je na 3. Ili 4. sprata. Više nisam sigurna. Ulaz otključan ( ništa ne zaključavaju ) i po hodnicima trče i smeju se deca. Nisam stigla da ih izbrojim. Na glavnom nivou objekta je mamin kutak gde me ljubazno dočekuje sa divnim bistrim tamnim očima i najtoplijim osmehom na svetu. Čaj i kolači za dobrodošlicu, a na sofri se ne zna čega nema! Domaćin mi je kasnije rekao da je mama bila ljuta da ranije nije obaveštena o mojoj poseti, jer bi ispekli vola ( nikad im stranac nije bio u kući i to je za njih velika čast – a za mene beskrajno poštovanje ). Od humusa, raznoraznih hlebova, račića, više vrsta riba, jagnjetine na hiljadu i jedan način, njihovih tradicionalnih umakalica, sireva, kolača…Nikome tu nije bilo do gozbe. Ono čime sam počastvovana, da smo za ručkom bile samo žene. Mama, dve sestre, žena od domaćina i moja koleginca iz Italije koja je putovala sa mnom. Mamu sam već opisivala u ranijim pisanijama. Tradicionalna, pokrivena, prva supruga našeg domaćina ( ima ih još tri ), a sestre u javnosti sve pokrivene, ali visoko obrazovane, sa punom slobodom odlučivanja. Jedna je visoki funkcioner u nacionalnog banci, druga je učiteljica. Obe voze ( i ako ne moraju, jer imaju svoje vozače – žene žele i to im niko ne brani ) , jedino uslovljavanje slobode je da na radnim mestima budu u back ofisima što i jesu. Jedna u banci, druga sa decom. Kako je dogovorena sloboda govora sa domaćinom da možemo jedne druge pitati sve što nas zanima kako bi upoznale kulture iz koje dolazimo i njihovu, sva su pitanja bila dozvoljena. Njihova su pitanja bila : da li je istina da naši muškarci usisavaju, kako je moguće imati ravan stomak ako imam dete od 20 god, kako izgleda naš dan u Evropi sa našim slobodama…A onda smo mi njih pitali : kad putuju da li su pokrivene ( rekle su da nisu – obuku se Evropski i ponašaju se u skladu zemlje domaćina ), da li im roditelji biraju muževe ( roditelji predlažu – one mogu da odbiju ), da li mogu birati svoja zanimanja i obrazovanje ( mogu – sa malim restrikcijama na kojim pozicijama rade ), zašto kada izadju na čaj na promenadu pokrivene se slikaju ( jer je sve žensko društo ), naše je pitanje bilo kako se na slici razaznaju. Smejalo smo se mnogo! One su otverene, vesele, edukovane s poštovanjem za svoju kulturu, sa željom da upoznaju tudju.
Velikog srca, širokih shvatanja, duboke duhovnosti, skromnosti i razumevanja za različitosti, Omanu hvala. Domaćinu i njegovoj porodici doživotna sam prijateljica. Sestra po toplini i prihvatanju. I ako se ne vidjamo često, na jednom drugom nivou doživotno povezani. Svim našim čitaocima želim tople ljudske povezanosti i razumevanje različitosti. Puno lepih ukusa, mirisa i divnih ljudi. Živeli!
Gostoprimstvo ljudi
Mir i priroda
Različitost kultura
