Željko Tomanović
Genetička istorija Balkana:
Kraj istorijskih zabluda
Dok su se decenijama vodile vatrene rasprave oko toga ko smo, odakle dolazimo i čija je „krv“ na ovim prostorima starija, nauka je ćutala i prikupljala dokaze. A onda je stigao odgovor koji je odjeknuo od Harvarda do Beograda. Studija objavljena u prestižnom časopisu Cell u kojoj je učestvovao i naš sagovornik profesor Željko Tomanović, predstavlja najprecizniji „biološki skener“ Balkana ikada napravljen.
Ovo nije samo priča o kostima i drevnoj DNK; ovo je priča o nama. Analiza genoma 146 ljudi koji su hodali ovim tlom pre dva milenijuma otkrila je fascinantnu istinu: Balkan je bio prvo istinsko „globalno selo“ Evrope, gde su se mešali rimski legionari iz Afrike, trgovci sa Istoka i slovenski doseljenici sa severa. Rezultat te mešavine smo upravo mi – moderni stanovnici Balkana, nosioci nasleđa koje prkosi granicama i udžbenicima.
U ekskluzivnom razgovoru za Club 11, profesor Tomanović demistifikuje slovenski kod, objašnjava zašto su haplogrupe samo deo slagalice i otkriva da li je došlo vreme da istoriju pišemo ispočetka.
I. Demistifikacija nauke
Gospodine Tomanoviću, studija u časopisu "Cell" nije samo naučni rad, ona je digitalni vremeplov. Možete li nam objasniti šta je zapravo "analiza celog genoma" i zašto je ona, za razliku od interpretacija pojedinih istoričara, imuna na političke i ideološke spinove?
Zahvaljujem se na pozivu za intervju u vašem časopisu. Želim da istaknem ogroman napredak genomike i molekularne biologije u poslednjih 30 godina. Ljudski genom je potpuno sekvenciran pre više od 20 godina i cena je tada bila preko 3 milijarde dolara. Danas se naš genom može sekvencirati za par stotina dolara, što govori o strahovitom napretku tehnologija sekvenciranja.
Sve ovo je omogućilo da se danas praktično piše nova istorija sveta i kako su i odakle naseljavani različiti kontinenti, a sve ovo je zasnovano isključivo na naučnim činjenicama. Kako moj kolega prof. Midrag Grbić ima običaj da kaže da istoriju uvek pišu pobednici, ali ako istorija “laže” DNK ne laže.
Prostor Balkana je imao turbulentnu istoriju kao migraciona ruta između Azije i ostatka Evrope. Slovenski narodi su među najbrojnijim evropskim narodima, međutim iz nekog razloga nije bilo kompleksnih paleogenetičkih istraživanja Balkana i uopšte istraživanja porekla slovenskih naroda u Evropi.
Pre skoro desetak godina, ja sam pozvao prof. Miodraga Grbića sa Univerziteta Zapadni Ontario iz Kanade da bude gostujući profesor na Univerzitetu u Beogradu – Biološkom fakultetu i tada smo se dogovorili da osim predavanja doktorantima, pokrenemo genetička istraživanja porekla Srba. To je bila Miodragova ideja i sećam se da je rekao “hajde da vidimo prvo ko smo mi i otkuda ovde, pa onda da pričamo neke velike priče…”.
To je bio veoma zahtevan projekat u tom trenutku. Miodrag je bio oduševljen i rekao je da ga to baš dodatno motiviše (nemamo novac i tehnologiju, ali imamo plan!). Često je citirao ono Njegoševo – “neka bude što biti ne može”…
Tako je sve krenulo i mi smo formirali jedan tim istraživača sa Biološkog fakulteta uz prof. Dušana Keckarevića našeg vodećeg forenzičara, Arheološkog instituta (dr Ilija Mikić sa kolegama arheolozima), a u tim se uključio Univerzitet u Barseloni (Prof. Carles Lalueza Fox, jedan od najpoznatijih španskih evolucionih biologa) i Univerzitet Harvard (prof. David Rajh koji je jedno od najvećih svetskih imena u paleogenetici) koji su imali tekuće projekte o Rimskom carstvu sa desetinama miliona dolara fondova.
Mi smo ih ubedili da je Balkan neistražen i neverovatno interesantan i to je bio razlog da oni ulože svoj novac i resurse u ova istraživanja.
Pitanja porekla, kao što ste primetili su veoma osetljiva i kontraverzna i ima puno lažne nauke, mitova i izmišljotina. Ja sam čak svojevremeno i išao na neka predavanja gde su neki neobični ljudi različitih profesija iznosili svoje “teorije” o poreklu Srba i naravno prodavali svoje publikacije nakon toga. Neverovatna je količina dezinformacija i izmišljotina na internetu, jer je to nešto što ljude zanima i čime se dosta manipuliše.
Kada govorimo o biološkom, odnosno genetičkom poreklu, to ne treba mešati sa nacionalnim identitetom koji je mnogo širi pojam i uključuje jezik, kulturu, religiju, itd… Genetičko poreklo se utvrđuje analizom DNK ljudskih ostataka i današnjeg stanovništva a sve ostalo (jezik, religija…) je sticaj istorijskih okolnosti.
Mi smo u prvoj fazi projekta želeli samo da analiziramo pitanja porekla Srba, međutim naše kolege iz Španije i SAD su želeli da se uradi kompletna analiza genetičke istorije Balkana jer takav rad dobija daleko veću težinu. Uosatalom oni su finansirali istraživanje i ne bi bilo u redu da im postavljamo uslove.
Rezultati su bili delom očekivani a delom iznenađujući. Analizom oko 150 skeleta od 1-10 veka sa teritorije Balkana, a najviše iz Srbije, uz analizu genoma današnjeg srpskog i Balkanskog stanovništva pokazano je da Srbi imaju oko 50% autohtonog Balkanskog genoma a ostatak čini slovenski genom.
Oko polovine tog “autohtonog” genoma čine doseljenici iz antičkih gradova Efesa, Konstatinopolja i Korintosa a polovina autohtono balkansko stanovništvo. Ne znamo ko su bili ti predački autohtoni narodi, da li Iliri ili neki drugi narodi jer nemamo pouzdane podatke.
Ovo govori da tradicionalno gledište da smo se mi ovde doselili preko Karpata u 7. veku prosto nije tačno, već je došlo do mešanja autohtonog stanovništva sa Slovenskim pridošlicama od 6-8. veka.
Slično je i sa ostalim balkanskim narodima – Hrvatima, Bugarima, Rumunima, Albancima, Grcima... Izgleda da su slovenske migracije bile veoma masovne i Sloveni su ostavili genetičke tragove čak i na najudaljenijim grčkim ostrvima gde današnje stanovništvo tamo ima 5-10% slovenskog genoma. Smatra se da je ova demografska promena na Balkanu bila jedna od najvećih u Evropi.
Zanimljivo je i da su današnji Srbi, Hrvati i Rumuni genetički veoma bliski bez obzira na razlike u religiji ili jeziku (Srbi i Rumuni). Ne postoje ni najmanje genetičke razlike među ova tri naroda.
Često čujemo termine poput "Haplogrupe" u popularnim diskusijama o poreklu. Zašto je vaša metoda (analiza autozomalne DNK) u odnosu na praćenje samo Y-hromozoma (muške linije)? Da li nas haplogrupe zapravo zavaravaju o našem stvarnom nasleđu?
Analize haplogrupa muškog Y hromozoma su veoma popularne. Taj marker nam govori o poreklu po muškoj liniji. Ipak oslanjanje jedino na Y hromozom nije potpuno pouzdano, mada se radi o stabilnim markerima koji ne rekombinuju sa ženskim X hromozomom.
Međutim, naš genetički materijal osim od oca, dobijamo polovinu i od majke. Seksualni hromozomi koji determinišu pol su samo mali deo našeg genoma.
U našem radu su osim Y hromozoma (haplogrupe) uzeta u obzir i mitohondrijalna DNK koja se nasleđuje po ženskoj liniji kao i geni autozoma (ostala 22 para hromozoma) od intresa za antropološke i biomedicinske faktore.
Dakle, treba biti oprezan po pitanju interpretacije rezultata zasnovanim samo na haplogrupama Y hromozoma. Tu postoje još neki genetički problemi, ali da ne ulazimo dublje u problematiku.
Inače, svi smo mi pripadamo jednoj vrsti – Homo sapiens-u i ne postoje suštinske genetičke razlike između bilo kojih pripadnika ljudske vrste. Međutim, različite ljudske populacije/ etničke grupe poseduju određene mutacije koje su učestalije od drugih.
Na primer, znamo da neke mutacije mogu dovesti do toga da neki narodi ne mogu da vare mleko (laktozu), mada najčešće većina tih mutacija nema neku posebnu vidljivu ekspresiju.
Očitavanjem genoma vi tragate za tim manjim promenama –stotine gena su potpuno identične, a onda nađete jednu malu mutaciju i tako redom…. Obradom tih podataka se mogu pokazati određeni genetički profili pojedinih etničkih grupa.
II. Balkan kao "Globalno selo" antike
Rezultati pokazuju da je Balkan tokom rimske vladavine bio pravi "melting pot". Koliko nas je iznenadila činjenica da su u Viminacijumu ili Singidunumu živeli ljudi sa genetskim potpisom severne Afrike i Bliskog istoka? Da li je antički Balkan bio "moderniji" nego što mislimo?
Viminacijum je bio jedno od najvećih utvrđenja u rimskom carstvu i prema nekim podacima sa preko 40.000 vojnika na vrhuncu moći. Zamislite danas neku vojnu bazu sa 40.000 vojnika? Ne znam da li postoji negde. Tu su bili i centri za obuku i deo naših rezultata se odnosio na migracije koje su fascinantne.
Osim ljudi iz severne Afrike imali smo jedan skelet mladića od 17 godina iz podsaharske Afrike, tačnije Severnog Sudana. Sahranjen je sa uljanom lampom sa ugraviranim orlom. Pretpostavlja se da je bio pripadnik Rimske vojske.
Osim analize genoma, analiziran je i sastav njegovih zuba i to je pokazalo da se zubi sastoje od morskih proteina (Crveno more) i potpuno se razlikuju od zuba svih drugih skeleta. Fascinantno je kako je on sa porodicom u to vreme prešao Saharu i došao u Viminacijum da se bori za Rim!
Imali smo doseljenike iz antičkih gradova u Anadoliji, iz Skandinavskih zemalja, različite pripadnike Gotskih plemena, koji su izgleda bili veoma heterogeni...
Ono što je bilo najveće iznenađenje, osim ovog Sudanca, je da su svi analizirani Rimski vojnici iz Viminacijuma bilo lokalci. To nam govori o mnogo većoj samoupravi i integraciji ovog regiona u Rimsko carstvo.
Kao istoriju mešanja naroda, ne „čistih“ porekla
Bez promena – udžbenici su već dovoljni
Uz jasnu razliku između genetičkog porekla i nacionalnog identiteta
Kroz zajedničku balkansku perspektivu, a ne nacionalne narative
Čak je nađen i jedan skelet Slovenke iz 2. veka (analiziran je bračni par koji je zajedno sahranjen – muškarac je bio “starobalkanac“ a žena Slovenka) koji je verovatno najstariji slovenski nalaz na Balkanu.
Očigledno je da je do migracija i mešanja stanovništva dolazilo i dok je Rimsko carstvo bilo na vrhuncu, ali su one bile kontrolisane.
Postoji li genetički dokaz o "padu Rima" pre nego što se on desio u knjigama? Šta nam DNK govori o tome kada su granice (Limes) zaista postale porozne?
O ovome mnogo više mogu da kažu istoričari koji se bave Rimskim carstvom. Postoje podaci da su između ostalog uzroci pada Rimskog carstva i epidemije kuge, promene klime (zahlađenja), ekonomski razlozi a što je dovelo do slabljenja carstva i sve većih napada varvarskih plemena.
O ovome je u SANU na naš poziv govorio istoričar Kajl Harper koji je održao fantastično predavanje “Dunavska granica i balkanska revolucija u Rimskom carstvu“ (https://www.youtube.com/watch?v=vCYICK5X5Xc) govoreći i o činjenici da je 26 Rimskih imperatora rođeno na Balkanu (od toga 16 na teritoriji današnje Srbije – neko je u šali rekao da je to možda objašnjenje zašto su se Srbi često u istoriji ponašali kao da su neka imperijalna sila).
Prof. Harper sa Univerziteta Oklahoma i Harvardski doktorant je kao veliku nepoznanicu istakao činjenicu da je „jedna teritorija približna površini današnje Škotske dala 26 imperatora i vladala civilizovanim svetom oko 300 godina“.
Naši podaci pokazuju da slovenske genetike gotovo da nije bilo do 5. veka. Međutim nakon 7. veka jasno je vidljiv genetički pečat Slovena, ali koji su se mešali sa autohtonim stanovništvom. Te migracije su bile masovne nakon pada Rima.
Istraživanja o slovenskim migracijama u Evropi koja su ove godine objavljeni u vodećem svetskom naučnom časopisu Nature su potvrdila naše rezultate o mešanju stanovništva na Balkanu, a što recimo nije bio slučaj u istočnoj Evropi (Poljska, Češka, Slovačka...) gde je praktično došlo do potpune zamene stanovništva (Gretzinger et al., 2025. Ancient DNA connects large-scale migration with the spread of Slavs. https://www.nature.com/articles/s41586-025-09437-6).
III. Velika seoba i "Slovenski kod"
U javnosti se često vodi debata: "Doseljeni Sloveni ili starosedeoci?". Vaše istraživanje daje odgovor – mešavina 50:50. Kako nauka miri ove dve struje i šta to govori o našoj sposobnosti asimilacije?
Naši podaci govore o približnom procentu. Taj procenat autohtone i Slovenske genetike je podložan promeni u zavisnosti od veličine uzorka, ali je nepobitno da smo mi mešavina doseljenih Slovena i autohtonog Balkanskog stanovništva.
Reakcije javnosti su bile veoma pozitivne gotovo na čitavom Balkanu. Prof. Lalueza Fox koji je jedan od vodećih autora ove studije mi je rekao da su neki Albanci bili veoma ljuti jer se pokazalo da Albansko stanovništvo ima 30-40% Slovenskog genoma i nisu to dobro prihvatili…
On je u svojoj nedavno objavljenoj Knjizi “Identity” upravo govorio o reakcijama i na ovu studiju. Nakon predavanja u SANU 2022. godine (https://www.youtube.com/watch?v=RjJCbnoTvOA) prišao mu je jedan naš akademik i rekao mu da on “ne priznaje ove rezultate i da smatra da su Srbi isključivo Slovenskog porekla sa Rusima kao najbližim srodnicima”.
Sa druge strane tzv. autohtonisti su bili zadovoljni da je konačno pokazano da smo mi autohtoni Balkanski narod, ali im je smetalo to mešanje sa Slovenima i oni “ne priznaju” Slovenske migracije…
Nakon toga mu je pisao jedan Rumunski akademik koji je bio veoma ljut, jer je studija pokazala da današnji Rumuni imaju oko 60% slovenskog genoma, kritikujući studiju i da Rumuni nikakve veze nemaju sa Slovenima i Rusima.
Bio je tu i jedan Britanski publicista kome se nisu dopali rezultati o etničkim razlikama zasnovanim na genetici, mada oni u Britaniji imaju brojne slične studije. Međutim, osnovni problem je što ljudi mešaju pitanje nacionalnog identiteta sa genetičkim poreklom.
Profesor Lalueza Fox je nakon ovih navoda citirao Vinstona Čerčila koji je rekao da “Balkan pravi toliko mnogo istorije koju ne može da podnese”.
Istraživanje su radili prestižni univerziteti (Harvard, Barselona, Beograd). Kako je izgledala ta saradnja i koliko je bilo teško doći do uzoraka koji su "preživeli" 2000 godina u zemlji?
Saradnja je bila odlična i tu je najveću ulogu imao prof. Grbić koji je strane partnere ubedio u značaj teritorije današnje Srbije u Rimskom carstvu, a posebno da je rodno mesto Konstantina Velikog, jednog od najznačajnijeg Rimskog imperatora koji je ozvaničio hrišćanstvo u Rimskom carstvu, današnji Niš (Naisus).
Svet pre njegove vladavine i nakon nje, jednostavno nije bio isti. Oni to nisu znali, što govori da pozitivne stvari iz duge istorije naše zemlje ne promovišemo dovoljno.
Bez dr Ilije Mikića i podrške njegovih kolega iz Arheološkog instituta koji su obezbedili kvalitetne uzorke, a posebno njihovo tumačenje, ne bi bilo moguće realizovati ova istraživanja.
Prof. Dušan Keckarević je obezbedio uzorke Srba sa teritorije čitave bivše Jugoslavije.
U timu su osim biologa i arheologa bili i istoričari koji se bave istorijom Rimskog carstva u različitim aspektima.
IV. Budućnost i identitet
Da li su ovi rezultati "smrtna presuda" za nacionalističke mitove na Balkanu? Ako imamo skoro identičan genetski kod, da li je vreme da istoriju učimo kroz prizmu sličnosti, a ne razlika?
Mitova će uvek biti na Balkanu, jer oni koji nemaju ništa drugo da ponude svom narodu posežu za kvazi nacionalizmom.
Pominje se pisanje novih udžbenika. Šta je prva rečenica koju biste Vi promenili u trenutnim udžbenicima istorije za osnovne škole?
Imali smo neke razgovore oko promena u udžbenicima istorije. Ova studija zaista menja deo zvanične istorije. Svakako bi trebalo promeniti deo koji se odnosi na Slovenske migracije i da smo mi u 7. veku kao jedno od Slovenskih plemena došli preko Karpata.
Ovde je jasno pokazano da nije došlo da zamene stanovništva već do mešanja sa Slovenskim pridošlicama. Uostalom, Balkan očigledno nije bio periferija Rimskog carstva, već je to bio relativno gusto naseljen prostor i ovaj zaključak je veoma logičan.
Da li će do te promene u udžbenicima doći videćemo, ali to je neminovno u bliskoj budućnosti jer dolaze i novi rezultati koji to potvrđuju.
Koji je sledeći korak? Da li planirate da se pomerite dalje u prošlost, ka bronzanom dobu ili možda dublje u srednji vek, kako bismo videli kako su se formirale moderne nacije?
Trenutno se radi na analizi preko 700 skeleta iz Viminacijuma. Uzorci su veoma pažljivo odabrani iz različitih socijalnih i društvenih slojeva. Biće to jedna od najvećih paleogenetskih studija ikada.
Ovo je istraživanje visoke rezolucije lokalizovano na Rimski grad Viminacijum. Osim dodatnih informacija o poreklu stanovništva i migracijama, ovo istraživanje će otvoriti čitav niz pitanja i pokušati da da brojne odgovore.
Da li su trgovci, vojnici i radnici dolazili iz istih regiona? Kakva je genetika Rimske vojske i odakle su regrutovani novi vojnici? Kakav je socijalni status tih migracija?
Takođe nas zanima analiza društvene strukture stanovništva, socijalni status žena kroz obrasce zdravstvenog statusa dva pola. Ko su rani podržavaoci hrišćanstva? Da li su to određene etničke grupe ili grupe iz određenih socijalnih slojeva?
Veoma važan deo istraživanja će biti i analiza različitih endemskih ili epidemijskih zaraznih bolesti. Koji biološki agensi su izazvali Antoninovu i Kiprijanovu kugu? Koji su drugi respiratorni ili gastroenterični patogeni bili prisutni? Da li je bilo malarije obzirom na blizinu Dunava?
Pri kraju je studija koja se odnosi na Lepenski vir. Analiziraju se skeleti lovaca sakupljača i prvih poljoprivrednika iz tog perioda.
Dobićemo odgovore na pitanja koja se odnose na promene koje su nastale prelaskom na sedentarni način života i poljoprivredu i kako se to odrazilo na zdravstvene obrasce stanovništva. Da li postoji veza sa današnjim Balkanskim stanovništvom?
Što se tiče srednjeg veka, imali smo ideju da se analiziraju ostaci Nemanjića, jedne od najdugovečnijih evropskih vladarskih porodica i da se daju odgovori na pitanja o njihovom poreklu. Da li su bili više Sloveni ili autohtoni Balkanci? Kakve su njihove veze sa Evropskim vladarskim porodicama toga doba?
Na primer nepoznato je poreklo Ane, majke Svetog Save. Mislim da bi to bila velika afirmacija naše istorije i kulture. Međutim, svesni smo da je to veoma osetljiva tema i za sada ne postoji mogućnost da se to radi.
Prof. Carles Lalueza Fox je radio sličnu studiju Španskih vladarskih loza, a trenutno sekvencira genom Dantea Aligijerija. Znam da je otvaranje grobnice u Raveni i uzimanje uzorka za DNK analizu koštalo oko 600.000EUR.
Pored svega ovoga, paralelno se radi genetika starih čokota vinovih loza u Srbiji, ali o tome nekom drugom prilikom.
