Šira Slika
Sergej Surovikin
Iskustvo iz Sirije, napadi na Ukrajinu i pitanje međunarodne odgovornosti
Autor: Oleksandar Levchenko
General armije Sergej Surovikin dobio je nadimke „sirijski kasapin“ i „general Armagedon“ tokom ruske vojne kampanje u Siriji, pokrenute u znak podrške režimu Bašara al Asada. Komandovao je ruskim vojnim snagama u Siriji od aprila do decembra 2017. godine, kao i od januara do aprila 2019. godine. Njegovo delovanje u Siriji, a kasnije i u Ukrajini, bilo je predmet kritika organizacija za ljudska prava zbog obimnih napada na civilnu infrastrukturu i pitanja moguće odgovornosti ruske vojne komande za posledice tih operacija.
Sirija: napadi na civilno stanovništvo i infrastrukturu
Ruska avijacija je 13. novembra 2017. godine izvela seriju udara na centralnu pijacu u gradu Ataribu, u provinciji Alep. Prema nalazima Nezavisne međunarodne istražne komisije UN za Siriju, u napadu su poginule 84 osobe, među kojima petoro dece i šest žena, dok je oko 150 ljudi ranjeno. Udarima je uništen veliki deo poslovnih prostora, stambenih zgrada i okolne civilne infrastrukture. Komisija je utvrdila pokazatelje koji ukazuju na to da je ruski avion koristio navođenu avionsku municiju.
Tokom 2017. godine ruske i sirijske vladine snage više puta su izvodile vazdušne napade na bolnice i druge zdravstvene ustanove u provinciji Idlib. U okviru ofanzivne operacije, započete u septembru te godine, uništeno je ili oštećeno šest bolnica i pet centara civilne zaštite. Ova kampanja dovela je do smrti više od 150 civila i značajno ograničila mogućnosti pružanja medicinske pomoći lokalnom stanovništvu.
Međunarodne organizacije za ljudska prava dokumentovale su i upotrebu kasetne i zapaljive municije tokom borbenih dejstava u Siriji. Organizacija Human Rights Watch evidentirala je najmanje 238 slučajeva upotrebe kasetne municije u periodu od avgusta 2016. do jula 2017. godine, a izvestila je i o 22 napada zapaljivim oružjem tokom 2017. godine. Ovi podaci ukazuju na razmere upotrebe takvih vrsta naoružanja u sirijskom sukobu, ali sami po sebi ne utvrđuju odgovornost konkretnog komandanta za svaki pojedinačni slučaj.
Posebno značajan događaj bio je hemijski napad na grad Han Šejhun, u provinciji Idlib, 4. aprila 2017. godine. Prema podacima organizacije Human Rights Watch, u napadu je upotrebom sarina ubijeno najmanje 90 ljudi, među kojima i deca. Zajednički istražni mehanizam UN i Organizacije za zabranu hemijskog oružja pripisao je odgovornost za ovaj napad sirijskim vladinim snagama. Napad se dogodio tokom prvog perioda Surovikinove komande nad ruskim vojnim snagama u Siriji, koje su podržavale vladu Bašara al Asada. Međutim, sama činjenica da je u to vreme obavljao komandnu funkciju nije dovoljna za automatsko utvrđivanje njegove lične krivične odgovornosti za konkretan zločin.
Idlib: pitanje komandne odgovornosti
Organizacija Human Rights Watch objavila je 15. oktobra 2020. godine opsežan izveštaj pod naslovom Targeting Life in Idlib: Syrian and Russian Strikes on Civilian Infrastructure („Napadi na život u Idlibu: sirijski i ruski udari na civilnu infrastrukturu“). U izveštaju je dokumentovano 46 napada sirijskih i ruskih snaga na civilne objekte u periodu od marta 2019. do marta 2020. godine. Prema podacima iz izveštaja, u tim napadima poginule su najmanje 224 civilne osobe, dok je još 561 osoba ranjena. Oštećeno je 12 zdravstvenih ustanova i 10 škola, a vojna kampanja dovela je do prinudnog raseljavanja približno 1,4 miliona ljudi.
Istraživači su analizirali satelitske snimke, više od 550 fotografija i video-zapisa, kao i svedočenja više od 100 očevidaca. U nizu slučajeva nisu pronašli pokazatelje da su se u blizini mesta napada nalazili legitimni vojni ciljevi. Human Rights Watch je takođe uvrstio Surovikina na spisak visokih ruskih vojnih komandanata za koje bi, prema oceni te organizacije, trebalo ispitati moguću komandnu odgovornost za ratne zločine.
Ovaj zaključak je od suštinskog značaja za procenu Surovikinove uloge. Prema međunarodnom krivičnom pravu, odgovornost komandanta ne proizlazi samo iz njegove funkcije, već zavisi i od utvrđenih okolnosti: da li je imao efektivnu kontrolu nad potčinjenima, da li je znao za zločine ili je imao razloga da zna za njih, kao i da li je preduzeo ili propustio da preduzme neophodne i razumne mere radi sprečavanja zločina ili kažnjavanja odgovornih.
Stoga iskustvo Surovikina u Siriji predstavlja važan kontekst za analizu njegovog kasnijeg delovanja u Ukrajini. Ipak, pravna procena njegove lične odgovornosti zahteva utvrđivanje konkretnih naređenja, komandnih lanaca i drugih dokaza, a ne samo pozivanje na opšti karakter vojne kampanje.
Ukrajina: kampanja protiv energetske infrastrukture
U oktobru 2022. godine Surovikin je preuzeo komandu nad Zajedničkom grupom ruskih snaga u Ukrajini. Tu funkciju obavljao je od 8. oktobra 2022. do 11. januara 2023. godine. Upravo u tom periodu odvijala se jedna od najintenzivnijih ruskih kampanja raketnih i bespilotnih napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Rusija je 10. oktobra 2022. godine, dva dana nakon Surovikinovog imenovanja, izvela masovne raketne napade na Kijev, Dnjepar, Zaporožje, Žitomir i druge ukrajinske gradove. Mete su bili energetski objekti, stambena područja, saobraćajna i druga civilna infrastruktura. U Kijevu su oštećeni univerzitetski objekti, kulturne ustanove, područje parka Tarasa Ševčenka i pešački most. Prema podacima objavljenim u prvim izveštajima, poginulo je 11 ljudi, dok je još 89 ranjeno.
U narednom periodu ruske snage sistematski su napadale elektrane, transformatorske stanice, objekte za daljinsko grejanje i energetske mreže. Posledice su bili veliki poremećaji u snabdevanju električnom energijom, vodom i grejanjem, što je dodatno pogoršavalo humanitarnu situaciju usled pada temperatura.
Rusija je 15. novembra 2022. godine izvela novi masovni raketni napad, ispalivši na Ukrajinu oko 90 raketa, prema procenama objavljenim u tadašnjim izveštajima. Mete su, između ostalog, bili energetski objekti u različitim regionima, dok su pogođene i stambene zgrade, a stradalo je i civilno stanovništvo.
Međunarodna istražna komisija UN za Ukrajinu ukazala je na to da bi predmetni napadi mogli predstavljati ratne zločine, dok njihov sistematski karakter zahteva procenu u širem kontekstu međunarodnog krivičnog prava.
Analitičari Karnegi fondacije posmatrali su kampanju protiv ukrajinskog energetskog sektora kao instrument za slabljenje vojnih kapaciteta Ukrajine i pojačavanje pritiska na njeno društvo. Istovremeno, Institut za proučavanje rata (ISW) ocenio je strateške rezultate ruske vazdušne kampanje kao ograničene: uprkos značajnim humanitarnim posledicama, napadi nisu primorali Ukrajinu da obustavi otpor niti su Rusiji obezbedili odlučujuću vojnu prednost.
Stoga kampanju protiv energetske infrastrukture treba posmatrati iz dve perspektive: kao instrument vojnog pritiska i kao izvor ozbiljnih rizika za civilno stanovništvo. Međutim, utvrđivanje Surovikinove lične odgovornosti za konkretne napade zahteva zasebnu analizu njegovih ovlašćenja, naređenja i stvarne uloge u planiranju i izvođenju operacija.
Međunarodni krivični sud: pravni osnovi za istragu
Međunarodni krivični sud (MKS) već je preduzeo procesne korake u vezi sa ruskom kampanjom napada na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. U martu 2024. godine Sud je izdao naloge za hapšenje bivšeg komandanta dalekometne avijacije Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, general-potpukovnika Sergeja Kobilaša, i komandanta Crnomorske flote Rusije, admirala Viktora Sokolova. U junu 2024. godine MKS je izdao naloge za hapšenje bivšeg ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua i načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ruske Federacije Valerija Gerasimova.
U ovim predmetima sudije su zaključile da postoje razumni osnovi za verovanje da bi osumnjičeni mogli snositi odgovornost za ratne zločine povezane sa napadima na civilne objekte i nanošenjem prekomerne slučajne štete civilnom stanovništvu. To nije konačna sudska odluka o krivici, ali ukazuje na postojanje dovoljnog pravnog osnova za dalje krivičnopravne postupke.
Ove odluke stvaraju važan pravni kontekst za procenu postupaka drugih visokih ruskih vojnih zvaničnika koji su mogli učestvovati u planiranju, izdavanju ili izvršavanju odgovarajućih naređenja. Međutim, izdavanje naloga za hapšenje pojedinih komandanata ne podrazumeva automatsko utvrđivanje krivice drugih. Za svaku osobu potrebno je utvrditi konkretne osnove individualne krivične odgovornosti.
Izveštaji o mogućem naređenju za rušenje mostova u Kijevu
Posebnu pažnju zaslužuju izveštaji britanskog lista The Telegraph prema kojima je Vladimir Putin navodno naredio Surovikinu da sruši mostove preko Dnjepra u Kijevu. Ukoliko ove informacije budu potvrđene nezavisnim izvorima i potkrepljene dokazima o sadržaju naređenja, mogle bi imati značajan uticaj na procenu namera ruskog vojnog rukovodstva i mogućeg karaktera planiranih operacija.
Mostovi u Kijevu imaju strateški značaj za saobraćaj i humanitarne potrebe. Oni omogućavaju kretanje civilnog stanovništva, funkcionisanje hitnih službi, pristup zdravstvenim ustanovama, transport robe i funkcionisanje gradske privrede. Njihovo rušenje moglo bi izazvati ozbiljne poremećaje u saobraćaju i otežati pružanje osnovnih usluga neophodnih za život.
Ipak, pravna ocena takvog naređenja zavisila bi od konkretnih okolnosti. Mostovi pod određenim uslovima mogu predstavljati vojne ciljeve ukoliko njihova upotreba daje efektivan doprinos vojnim dejstvima, a njihovo uništenje, zauzimanje ili neutralizacija pruža konkretnu vojnu prednost. Međutim, čak i u takvim okolnostima svaki napad mora biti u skladu sa principima razlikovanja, proporcionalnosti i preduzimanja mera predostrožnosti. Namerno usmeravanje napada na civilne objekte koji nisu vojni ciljevi ili izvođenje nesrazmernih napada može predstavljati ratni zločin.
Prema tome, izveštaje o mogućem naređenju za rušenje kijevskih mostova ne treba predstavljati kao već dokazanu činjenicu niti kao automatski dokaz namere da se počini ratni zločin. Ipak, ukoliko budu potvrđeni, mogli bi postati važan element istrage o planiranju vojnih operacija, izboru ciljeva i mogućim namerama ruskog rukovodstva.
Sankcije i pitanje naloga za hapšenje
Uprkos učešću u ruskim vojnim operacijama u Siriji i Ukrajini, kao i kritikama međunarodnih organizacija za ljudska prava, Surovikin nije među osobama za koje je MKS javno objavio da je izdao nalog za hapšenje. Istovremeno, Evropska unija uvrstila ga je na svoju sankcionu listu 2022. godine, obrazlažući ovu odluku njegovom ulogom u komandovanju ruskim snagama i odgovornošću za obimne vazdušne napade, uključujući napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu.
Restriktivne mere protiv Surovikina uvele su i Velika Britanija, Švajcarska, Australija, Novi Zeland, Ukrajina i Japan. Međutim, sankcije i krivično gonjenje predstavljaju različite pravne mehanizme: samo uvrštavanje na sankcionu listu ne dokazuje da je počinjen ratni zločin niti zamenjuje sudsko utvrđivanje individualne odgovornosti.
S obzirom na dokumentovane napade ruskih snaga na civilne objekte u Siriji i Ukrajini, kao i na zaključke organizacija za ljudska prava o potrebi ispitivanja moguće Surovikinove komandne odgovornosti, postoje osnovi za dalju pravnu analizu njegove uloge u ovim operacijama. Ukoliko prikupljeni dokazi ispune odgovarajući pravni standard, mogli bi biti prosleđeni nadležnim organima radi procene mogućnosti pokretanja krivičnog postupka.
Istovremeno, tvrdnja da već postoje dovoljni pravni osnovi za obavezno izdavanje naloga MKS-a za hapšenje Surovikina bila bi preuranjena bez uvida u dokaze na kojima bi se zasnivao odgovarajući zahtev. Izdavanje naloga spada u nadležnost Suda i podrazumeva ispunjavanje uslova utvrđenih Rimskim statutom, uključujući postojanje razumnih osnova za verovanje da je osoba povezana sa zločinima koji potpadaju pod jurisdikciju MKS-a.
Iskustvo Sergeja Surovikina u Siriji i njegova kasnija uloga u ratu protiv Ukrajine otvaraju suštinsko pitanje: u kojoj meri visoka vojna komanda može snositi individualnu krivičnu odgovornost za sistematske napade koji izazivaju velike civilne žrtve i razaranje kritične infrastrukture.
Dokumentovani napadi, nalazi međunarodnih istraga, izveštaji organizacija za ljudska prava i odluke MKS-a koje se odnose na druge visoke ruske zvaničnike predstavljaju osnov za temeljno ispitivanje Surovikinove uloge u planiranju i izvođenju predmetnih operacija. Međutim, da bi bio pozvan na krivičnu odgovornost, neophodno je utvrditi konkretne okolnosti koje ga povezuju sa navodnim zločinima, uključujući sadržaj naređenja, efektivnu kontrolu nad potčinjenima, saznanja o počinjenim povredama i reakciju na njih.
Međunarodna pravda ne treba da se zasniva samo na političkoj oceni postupaka ruskog vojnog rukovodstva, već i na dokazima koji ispunjavaju zahteve međunarodnog krivičnog prava. Upravo takav pristup omogućava obezbeđivanje individualne odgovornosti za ratne zločine, jačanje preventivnog efekta međunarodnog pravosuđa i suprotstavljanje nekažnjivosti za napade na civilno stanovništvo i kritičnu infrastrukturu.
Da, bez obzira na čin i funkciju
Da, ako postoje konkretni dokazi
Samo u slučajevima direktnih naređenja
Nisam siguran/na
