Reč Dve
Da ste me ovo pitali bilo kog drugog dana, verovatno bih posegao za geografskom kartom. Nabrojao bih koordinate dalekih rtova gde se okean razbija o litice, zabačene stepske prelaze ili peskovite horizonte na kojima nestaje svaki trag civilizacije.
Putujem otkad znam za sebe. Ta kretanja nikada nisu bila puki beg od svakodnevice — ona su me suštinski definisala. Kada prođete dovoljno drumova, shvatite jednostavnu istinu: prelepa mesta postoje svuda, dobrih ljudi ima na svakom meridijanu, a granice koje crtamo — državne, kulturne i ideološke — zapravo postoje samo u našim glavama. Kada bi ljudi više putovali, manje bi se mrzeli. Shvatili bi da svaki novčić ima dve strane i da je ovaj svet prevelik za uskogrude poglede, a suviše dragocen da bismo ga trošili na podele.
Ipak, jutros je to pitanje pokrenulo sasvim drugačiji tok misli.
Gde je zaista kraj sveta?
Nije na ivici mape. Nije u najudaljenijoj tački do koje se stiže avionom, brodom ili terencem. Kraj sveta je onaj trenutak kada odustaneš. Kada digneš ruke od sopstvenih ideja, od kretanja napred, a pre svega — kada odustaneš od sebe i onoga što u svojoj suštini jesi.
Naravno, duboko verujem u slobodu izbora. Svako ima pravo da spusti ruke, zatvori oči i pristane na inerciju. Ali ako je to vaš izbor, budimo sasvim iskreni: stranice koje držite pred sobom verovatno nisu pisane za vas.
Ovaj prostor građen je za one druge. Za ljude nemirnog duha koji postavljaju pitanja, pomeraju granice i odbijaju kompromis sa prosekom. Za one koji znaju da se karakter kali na neravnim putevima i da se od sopstvene prirode nikada ne beži.
Zato, za sve vas koji ne odustajete — dobro došli u jubilarni, 11. broj Club 11 magazina.
Simbolika broja 11 je ovog puta potpuna, a naša želja da zajedno istražujemo svet, ljude i priče koje ostavljaju trag veća je nego ikada.
Ako prepoznajete sebe u ovim redovima, pročitajte ih još jednom — pravi smisao se uvek krije iza prvog horizonta.
Vežite se, tek smo počeli.